Pismo, računanje i kalendari u
starom veku
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 5 | Nivo:
Gimnazija Laza Kostić
U ovom seminarskom govoricu
o pismu, racunanju i kalendarima u starom veku. Izabrao sam ovu temu zato što
se i danas pojavljuju drugačije teorije o ispravnosti računanja vremena kao i
polemike o tome koje je pismo najpraktičnije. Obično se računanje vremena
vezivalo za neke jako bitne istorijske događaje a ti događaji su opet povezani
sa relgijom. Bez obzira na konstantne težnje savremene civilizacije da usavrše
pismo i kalendar, nismo još uvek u potpunosti u tome uspeli. Iako postoji
raznolikost pisama u svetu, računarska tehnologija i globalizacija uopšte,
nameće korišćenje određenog broja pisama. Koliko god to imalo svoje dobre
strane, ima takođe i loše strane.
POČETAK RAČUNANjA VREMENA
Sve dok su naši preci živeli od lova i
sakupljanja plodova, za njih su postojali samo dani – koliko se puta Sunce
pojavi na nebu, toliko ima i dana.
Duži vremenski periodi, mogli su se računati
gledanjem u Mesec, jer se on pokazao kao vrlo upotreblji za tu namenu, jer kroz
svoje faze prolazi u jednakim intervalima: od uskog srpa pa do punog Meseca.
Za tadašnje vreme, to je bilo sasvim dovoljno,
mada ponekad naidju kišni dani, ponekad nastanu periodi dugih žega, ali – to je
bilo od bogova.
Kada je lovac postao zemljoradnik, primetio je
da njegove biljke ipak bolje rode ako se zasade u određeno doba, pa je bilo
zgodno znati kada je to, a nekako, kao da su se ravnomerno smenjivali i periodi
zima, kiša ili rućina. Zato je trebalo naci pocetak od kada će se brojati dani.
Taj koji je prvi zabio stap u zemlju i uporno posmatrajući njegovu senku,
primetio da je dužina dana različita, zaslužan je za početak računanja vremena
jer je otkrio moćan i precizan astronomski instrument, koji se danas u nauci
naziva gnomon.
Brojeći, dakle, dane i prateći njihovu dužinu,
pretpostavlja se da je čovek ona četiri "posebna" dana povezao u
jednu celinu, a svaki od njih je bio jednako pogodan za početak brojanja. Sad
je trebalo samo brojati, ali onda se pokazalo da u toku jednog prirodnog
ciklusa, recimo od jednog do drugog najduzeg dana, Mesec prodje dvanaest puta
kroz sve svoje faze. Astronomi tvrde da je tako utvrđena nova vremenska
jedinica – godina, a uočeni su i pojedini kraći periodi – godišnja doba.
Lunarni kalendar je bio prvi kalendar do kog su iskustveno došli svi stari
narodi, a sve što se dešavalo kasnije bilo je samo doterivanje i usaglašavanje
zemaljskog i kosmičkog vremena. Stari Egipćani su otkrili prestupnu godinu.
---------- OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ----------
MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: maturskiradovi.net@gmail.com
besplatniseminarski.net Besplatni seminarski Maturski Diplomski Maturalni SEMINARSKI RAD , seminarski radovi download, seminarski rad besplatno, www.besplatniseminarski.net, Samo besplatni seminarski radovi, Seminarski rad bez placanja, naknada, sms-a, uslovljavanja.. proverite!